Zašto baš aikido
Danas se na pragu 21 veka mnogo govori o sportu i mnogo se ljudi bavi njime ali....
Svaki trener u bilo kom sportu će vam reći da je odziv mladih i dece mnogo manji nego ranije. Ako upitate
dete zašto se ne bavi nekim sportom, ono će vam jednostavno odgovoriti da nema vremena.
Zašto, jer treba da stigne na dodatne časove iz engleskog jezika i časove rada na kompjuteru. Ako upitate bilo kog čoveka (pomalo fizički zapuštenog) zašto se ne bavi nekim sportom rekreativno, on će vam odgovoriti da je suviše zauzet borbom i jurnjavom da obezbedi golu egzistenciju. Profesori fizičkog vaspitanja u srednjim školama bi vam sigurno mogli mnogo reći o načinima na koji učenici izbegavaju časove fizičke kulture. a isti ti učenici kasnije u gradu rešavaju nesuglasice sa svojim školskim drugovima noževima, jer za ništa drugo nisu ni fizički ni mentalno sposobni.Ovo je samo jedna strana medalje i striktno je na račun nezainteresovanih.
Svi mi živimo u ovoj Srbiji i svi znamo koliko je teško, ali to nije opravdanje da sebi dozvolimo da mladić od 16, 17 godina ne može da podigne ništa teže od "kašike". Isto tako kao što ne možemo dozvoliti da omladina strada od uličnih siledžija, ili da devojke bivaju maltretirane od strane istih. Za sve to postoji rešenje, ali ono zahteva mnogo rada na podizanju opšte i fizičke kulture mladih a i onih za "nijansu" starijih. Odvojite pet minuta svoga vremena i razmislite da li postoji neka borilačka veština koja vas interesuje (ili konsultujte svoje dete).
Pomoći ću vam, jer izbor je veliki: karate, džudo, te kvan do, sambo, boks, ful kontakt, kik boks, rvanje
itd. (sve sportovi) i naravno aikido. Mnogi od vas nisu ni čuli za aikido pre pojave filmova Stivena Sigala (čuveni Niko), pa sad
ZAŠTO BAŠ AIKIDO ? Zbog njegove atraktivnosti (na filmu to zaista izgleda toliko moćno), da li zato što jedini nije sport već veština (odsustvo takmičenja), da li zato što je neagresivan (aikido je samoodbrambena borilačka veština), ili zato što je izuzetno pristupačan slabijem polu i svima koji ne raspolažu nekim posebnim fizičkim predispozicijama (da bi se uradila bilo koja tehnika u aikidou traži se od učenika da može da podigne maksimum osam kilograma težine), da li zbog izuzetno prijatne i prijateljske atmosfere na treninzima i druženju van treninga (usled odsustva takmičenja nema ni netrpeljivosti mađu učenicima-svi su tu da nauče isto a ne da se takmiče za što bolju poziciju u klubu). Odlučite sami razloga je mnogo.
Što se tiče onih malo starijih (preko 30 godina) koji u našoj sredini imaju osećaj da su prestari za sve osim za udaju i ženidbu, aikido je poslednja prilika da ispune svoje mladalačke želje i treniraju neku borilačku veštinu i ovladaju njome (aikido bukvalno možete početi da trenirate i u šezdesetoj godini i neće biti kasno).
Povratak na prethodnu stranu