Padovi u aikidou

Ukemi (padovi) se u aikidou po suštini razlikuju od padova u drugim borilačkim sportovima. (na primer džudo)

Pad je u aikidou odbrana i kao takav se najčešće koristi. Ne samo da se izbegnu povrede pri sudaru tela sa podlogom, nego pre toga kao odbrana od primenjenog zahvata. Posmatraču mnoge tehnike aikidoa izgledaju “nameštene” upravo zato što u njima napadač izvodi pad da bi izbegao težu povredu. Naime, uke (osoba na kojoj se radi tehnika – napadač) da bi smanjio intenzitet poluge u određenom zglobu, pošto je iscrpeo sve ostale mogućnosti (kretanje, gipkost) radi pad kao jedini preostali način da odbrani napadnuti zglob.

Ovo je takođe jedan od bitnih uzroka koji doprinose i razlici u tehničkom izvođenju padova između na primer džudoa i aikidoa. U džudou partneri se čvrsto drže i u povoljnom momentu, primenom određenog kretanja, narušavaju ravnotežu suparnika, da bi ga zatim uz pomoć neke od tehnika bacili. Onaj koji pada nema drugog izbora i to ne čini svojevoljno, pogotovo ako se zna da pad u džudou znači i poraz, tj. kraj borbe. Ovakvo izvedeno bacanje deluje mnogo ubedljivije od pojedinih tehnika bacanja u aikidou. Međutim, to je samo prividno jer i u aikidou uke je doveden pred svršen čin, lomljenje ruke ili pad, to je jedini izbor. Razlika je u tome što se u džudou partneri drže za kimono, a u aikidou se napadaju osetljivi zglobovi.

Zbog svega ovoga padovi su mnogo dinamičniji i često omogućavaju potpuno oslobađanje od primenjenig zahvata, što je značajan kvalitet. Dinamika se ogleda u tome što se pad u mnogim slučajevima, posle kotrljanja preko ruke i leđa završava ponovo u stojećem stavu, tako da se napad može ponoviti. Tori (onaj koji izvodi tehniku) odlučuje o tome da li će ukeu dozvoliti izbavljenje iz zahvata ili će ga do kraja zadržati pod kontrolom.

Podela padova u aikidou izvodi se na osnovu pravca njihovog izvođenja:
1. MAE UKEMI (pad napred)
2. UŠIRO UKEMI (pad nazad)
3. JOKO UKEMI (bočni pad)

MAE UKEMI: iz osnovnog stava u aikidou, telo se povija unapred i naniže, a ruke postavljaju tako da formiraju krug. Zamahom noge koja je pozadi i odrazom druge noge, telu se daje rotacija. Kontakt sa tlom se ostvaruje prvo rukom koja je postavljena ispred tela, zatim ramenom, dijagonalom koja vodi preko leđa do kuka sa suprotne strane tela, da bi se završio na zamajnoj nozi koja se grči i dovodi ispod tela. Nastavljanjem započetog kretanja telo se uspravlja, noga opruža i ponovo se dolazi u osnovni aikido stav. Ovde se podrazumeva da nam je pre i posle izvršenog pada ista noga napred. Varijanta ovog pada je takozvani UKRŠTENI pad. Izvodi se na isti način samo što se iz na primer levog osnovnog stava (leva noga je napred) kontakt sa podlogom prvo ostvaruje desnom rukom. (ukrštenom rukom) Ovo je moguće samo ako se na početku pada kukovi rotiraju tako da suprotna (desna ruka) dođe napred iako je osnovni stav i dalje sa levom nogom napred.

UŠIRO UKEMI: najbolje se može objasniti odmotavanjem filma na kome je snimljen pad napred, unazad. Kod obrtanja unazad najvažnije je da se dočekamo na stopalo a ne na koleno noge koja prva dodiruje tlo iza glave.

JOKO UKEMI: je identičan padu napred, sa razlikom što se ceo pad napred odvija u vazduhu, bez kontakta sa podlogom. Kada je rotacija u vazduhu završena, “prizemljenje” se vrši na bok. Najvažnije kod ovog pada je da kontakt sa podlogom uspostavi prvo slobodna (ruka na kojoj se ne vrši poluga) ruka, a da tek onda ostatak tela u rotaciji stigne za njom. Ovako je efekat amortizacije pada najoptimalniji.

Back   Povratak na prethodnu stranu