Udarci u aikidou

Osnovni uslov za primenu neke od tehnika samoodbrane je postojanje napada. Jedna od vrsti napada je udarac rukom. Na osnovu putanje ruke koja zadaje udarac, oni se u aikidou dele na:

Šomen uči – Udarci odozgo, koje sačinjavaju svi oni udarci koji se zadaju u vertikalnoj ravni, odozgo naniže, a usmereni su na predeo glave, lica ili grudi.

Jokomen uči – Udarci sa strane. U ovu grupu se ubrajaju svi udarci koji dolaze sa strane, a cilj im je bočni deo glave ili vrata.

Udarci pravo napred – (cuki) koji se u zavisnosti od dela tela u koji se zadaju, dele na:
- Džodancuki - Udarci u predeo lica i prednju stranu vrata.
- Munecuki – Udarci u predeo grudi i solarni pleksus.
- Čudancuki – Udarci u donji stomak i genitalije.

Udarci (atemi waza) u aikidou izučavaju se iz više razloga. Jedan je da bi se razumela tehnologija napada i usmerenost udaračkih sportova i veština ka određenim osetljivim delovima tela. Drugi razlog je nedostatak napadača u aikidou, tako da se sami učenici moraju obučiti za napad da bi odbrana bila adekvatna, odnosno situacija realna. Treći razlog je tehničke prirode, odnosno mnoge tehnike aikidoa je moguće izvesti tek nakon zaustavljanja protivnika preciznim udarcem. Udarci nisu sami sebi svrha, već predstavljaju ometajući faktor za protivnika a povoljan faktor za izvođenje neke poluge u aikidou.

Back   Povratak na prethodnu stranu